Pumpanje guma azotom
1. Pritisak manje varira zbog stabilnosti gasa. Molekuli azota su veci od molekula kiseonika I gas manje curi kroz gumu, 25-35%
2. Rezultati u duzem zivotu gume i njenom laksem popravku su izvesni, zato sto karkas gume nije izlozen oksidaciji (nema kiseonika) nema varijacije pritiska.
3. Gorivo se stedi i zbog manje promene pritiska pri zagrevanju i daleko konstantnijeg prijanjanja za podlogu.
4. Rdjanje je oksidacija metala. Kada se kiseonik odstrani iz okruzenja, rdjanje felgi I njenih delova je onemoguceno. Posto zbog rdjanjammaterijali postaju krti, znaci da ce zbog punjenja pneumatika azotom zivot felgi I metalnih delova gume biti mnogo duzi. Samim tim održavanje je jeftinije i ventili duze traju jer su savrseno cisti.
5. Punjenje azotom onemogucava pojavu koja je poznata kao samopaljenje. Samopaljenje je hemiska reakcija unutar gume koja nastaje usled zagrevanja guma na veoma visoku temperaturu (tokom duge voznje, narucito leti) kada dolazi do mikro eksplozije izmedju slojeva slojeva i pojave “bubrega”, ili krunjenja, pa cak i pucanja gume. Bez kiseonika nema vatre tako da azot onemogucava mikro eksplozije, a njegova promena zapremine (pritiska) tokom zagrevanja je daleko manja nego kod kiseonika.
- Život gume se povećava (više od 25%).
- Pritisak guma je stabilniji jer azot ima od 25 do 35% manju difuziju kroz gumu nego vazduh.
- Azot ne dozvoljava oksidaciju unutar gume (kod žice).
- Ušteda goriva (više od 2%).
- Azot se zagreva manje nego vazduhi i time oblik i njeno prijanjanje ostaju isti pa se smanjuje kinetičko trenje izmedju gume i puta.
- Povećana sigurnost vožnje.
- Azot je inertan gas i ne izaziva sagorevanje odnosno eksplozije.
- Nepostojanje sagorevanja i mikro eksplozija čuva gume i samim tim povećava sigurnost u voznji.
|
|
 |
Pretraga guma |
|
